Privatizacija “Jat-a” - interes države ili “Erbasa”

PARIZ: POLICIJA IZBACILA PROPALESTINSKE DEMONSTRANTE SA SORBONE, KOJI SU POSTAVILI ŠATORE U ZGRADAMA I DVORIŠTU UNIVERZITETA

JENS STOLTENBERG U NENAJAVLjENOJ POSETI KIJEVU: NISMO ISPUNILI OBEĆANjA O VOJNOJ POMOĆI UKRAJINI, ALI OBEĆAVAM DA ĆE SE POVEĆATI ISPORUKE ORUŽJA I MUNICIJE

ŠVAJCARSKI LIST "BLIK": UKRAJINCI VIŠE NE VERUJU U POBEDU. RUSIJA ĆE ZAUZETI ČITAV DONBAS DO OKTOBRA

VUČIĆ: REZULTAT GLASANjA O REZOLUCIJI O SREBRENICI NEĆE BITI PONIŽAVAJUĆI ZA SRPSKI NAROD. I DALjE SU VELIKE ŠANSE DA TZV. „KOSOVO“ UĐE U SAVET EVROPE, POTREBAN IM JE 31 GLAS. ZA DAN I PO BIĆE POSTAVLjEN KAMEN TEMELjAC ZA NACIONALNI STADION

DEJVID KAMERON: HAMASU JE PREDLOŽENA VRLO VELIKODUŠNA PONUDA - PRIMIRJE U POJASU GAZE OD 40 DANA, UZ OSLOBAĐANjE IZRAELSKIH TALACA I HILjADE PALESTINSKIH ZATVORENIKA

RIBAR: AVDEJEVSKI PRAVAC - NAPREDOVANjE RUSKIH ORUŽANIH SNAGA U OČERETINU, ZAVRŠEN JURIŠ NA PREOSTALE POLOŽAJE ORUŽANIH SNAGA UKRAJINE U SOLOVJEVU

VLADIMIR ORLIĆ: NEZADOVOLjNI SMO PRISTRASNIM NAČINOM NA KOJI RTS I RTV PRATE RAD VLADAJUĆE PARTIJE, PRISTRASNOST U KORIST OPOZICIJE POSEBNO VIDLjIVA U EMISIJAMA DEBATNOG TIPA

OLAF ŠOLC: KRAJNjE JE VREME DA CRNA GORA POSTANE DEO EU. MILOJKO SPAJIĆ: ZA CRNU GORU BITNO DA POSTANE TRŽIŠTE OD POLA MILIJARDE LjUDI

ODRŽANI PROTESTI TAKSISTA U BEOGRADU I BANjALUCI ZBOG NAJAVLjENE REZOLUCIJE O SREBRENICI U GENERALNOJ SKUPŠTINI UN

SKUPŠTINA SRBIJE: ODRŽAN SASTANAK SA VRHOM RTS-A O IZVEŠTAVANjU JAVNOG SERVISA TOKOM IZBORNE KAMPANjE. ĆUTA NAJAVIO DA ĆE MOBILNIM TELEFONOM SNIMATI CEO TOK SASTANKA, JER JE SASTANAK ZATVOREN ZA JAVNOST

ANA BRNABIĆ: PREDSEDNIK VUČIĆ NIJE UKLjUČEN U IZBORNU KAMPANjU JER SE BAVI REŠAVANjEM TEŠKIH NACIONALNIH PITANjA, ALI SE NADA DA ĆE MOĆI POSLE 16.MAJA. DAĆU SVE OD SEBE DA DODATNO UNAPREDIMO IZBORNE USLOVE

RT: KOJU PORUKU SI ŠALjE POSETOM BEOGRADU NA DAN NATO BOMBARDOVANjA KINESKE AMBASADE?

ponedeljak, 29. april 2024.

Ћирилица | Latinica

Novi broj

Tema: Svetska ekonomska kriza i Srbija (II)

Prethodni brojevi

Pronađite NSPM na

Tviteru

Nove knjige

Agencija za privatizaciju objavila je 31. jula javni poziv za učešće na tenderu za prodaju 51 procenta akcija kompanije "Jat ervejz". Tako je, posle dugog odlaganja, i nacionalni avioprevoznik najzad došao na red za privatizaciju. Ali, kako se bliži rok za dostavljanje ponuda, ispostavlja se da interesovanje kupaca opada, a sudeći prema izjavama potpredsednika vlade i ministra ekonomije Mlađana Dinkića, za sadašnju vladu bi najpoželjniji ishod bio da tender ne uspe.

Propuštene prilike za uspešan tender

O privatizaciji Jat-a vrlo intenzivno se govorilo u poslednjih godinu i po dana, a interesovanje je pokazalo više velikih kompanija, poput Aeroflota, Er Indije i Island er-a. Vlada Srbije je, po najavama, trebala da do kraja juna 2007. odluči na koji će način kompanija biti privatizovana. Jat je tada procenjivan na oko 150 miliona evra, iako je, po nekim mišljenjima, vrednost kompanije višestruko veća ako se uključe slotovi (rezervisani termini) za sletanje na međunarodnim aerodromima. Svetske kompanije izrazile su želju za kupovinom, jer, i pored brojnih teškoća, procena je da uz ozbiljnog partnera “Jat” ima perspektivu, zbog stručnog i školovanog kadra, i jakog regionalnog tržišta, dok se smatra da bi stavljanje Srbije na belu šengensku listu povećalo obim putničkog prometa minimalno između 25 i 30 odsto.

Među više nezvaničnih, ponuda Aeroflota smatrana je najboljom. Ruska kompanija najavila je da namerava da zadrži ime kompanije, preuzme sve zaposlene, vrati dugove Jat-a, do kraja 2009. godine zameni flotu, sačuva postojeće linije i razvije regionalni saobraćaj.[1] Prema najavama “Aeroflota”, “Jat ervejz” bi bio moderna avio-kompanija sa flotom od oko 40 ili 45 letelica (verovatno ruske proizvodnje).

Pored “Aeroflota”, ozbiljnu ponudu dala je i kompanija “Er Indija”, s kojom je saradnja započeta u decembru 2006, kada je potpisano pismo o namerama zajedničkog poslovanja. Tim dokumentom bilo je predviđeno iznajmljivanje Jatovih pilota indijskoj floti, školovanje indijskih pilota u Jatovoj pilotskoj akademiji u Vršcu, uspostavljanje direktnih letova “Er Indije” iz Beograda za SAD i Kanadu, kao i stvaranje zajedničke kompanije u Beogradu. Međutim, pokazalo se da bi ovakav vid saradnje bio znatno nepovoljniji za “Jat” od ruskog predloga, jer, Indijci u zajedničku kompaniju ne bi preuzeli sve zaposlene, već samo neophodne kadrove, pre svih – deo letačkog osoblja. Ostatak “Jata” bi ostao sa postojećim starim avionima, i sa manjim obimom saobraćaja, svedenim na regionalne letove. Tako bi novoformirani prevoznik automatski, postao konkurencija ostatku srpske državne kompanije.

Ipak, glavni razlog interesovanja Aerfolota (ili Er Indije) za Jat bila je mogućost da Rusi iz Beograda dobiju neograničeni broj letova ka zapadnoj Evropi, na osnovu Sporazuma o otvorenom nebu, po kome bi sve evropske aviokompanije imale isti tretman u zemljama potpisnicama. Kada bi Aeroflot kupio JAT, a Srbija ratifikovala sporazum, ruska kompanija bi slobodno mogla da leti širom Evrope i bude zaštićena na svojoj matičnoj teritoriji.

Međutim, mogućnost da Rusi (Ili Indijci) uđu na tržište iznenadila je Evropsku komisiju, koja je izrazila zabrinutost oko davanja kompaniji izvan EU ulazne tačke u Uniju. Stoga je Evropska unija početkom godine srpskoj vladi preporučila da državnu aviokompaniju Jat ervejz "proda nekom evropskom prevozniku", što je potvrdio i Velimir Ilić. Ilić je tada izjavio da na tenderu neće biti “protekcije” ,ali, da li zbog preporuke EU, ili iz drugih razloga, proces privatizacije pokrenut je tek sada, kada ruska kompanija više ne pokazuje ozbiljno interesovanje. Početkom ove godine navođeno je da će tender biti raspisan u proleće, a zatim je i taj rok pomeren. Prodaja je kasnila, kako je to nedavno Dinkić priznao, “zbog čitavog niza okolnosti, od serije izbora, tehničke nespremnosti do sporosti u razdeli imovine.”

Kompanija pred gašenjem po sniženoj ceni

Tender je najzad raspisan, ali po ceni koja je višestruko niža od one koja se mogla dobiti samo nekoliko meseci ranije. Na prodaju je ponuđeno 51 odsto kapitala, sa mogućnošću kupovine do 70 odsto, po minimalnoj ceni od 51 milion evra za 51 odsto akcija. Po savetu privatizacionog savetnika konzorcijuma koji predvodi investiciona banka iz Francuske "Rotšild", cena je snižena zbog krize u avioindustriji. Ali, ni po nižoj ceni ozbiljnim avioprevoznicima „Jat“ više nije primamljiv. “Jat” nije jedina kompanija u Evropi koja čeka privatizaciju, pošto je već započeo postupak privatizacije „Čeh erlajnsa”. Najavljuje se i prodaja rumunskog „Taroma” i portugalskog TAP-a kao i austrijskog “Ostrijan erlajnsa”, a zbog krize u avioindustriji očekuje se da će u narednom preiodu brojne kompanije biti nuđene u bescenje. Neizvesno je stoga da li će za Jat uopšte biti zainteresovanih kupaca. Pre nekoliko meseci svoje namere da uđu u trku za kupovinu iskazivalo je sedam aviokompanija, a danas nijedna od njih nije potvrdila interesovanje. Predstavnici “Island Era”, koji unutar Jata imaju snažan lobi saopštili su da odluka još nije doneta, dok je, gotovo sigurno da će “Er Berlin”, koji se takođe spominjao kao mogući kupac odustati. Predstavnici “Aeroflota”, kompanije koja je dugo važila za najozbiljnijeg kupca nedavno su izjavili da najverovatnije neće učestvovati na tenderu, jer je cena za “Jat” previsoka, a da su u međuvremenu postali zaintereovani za “Čeh erlajns” , tako da će odluka o kupovini “Jata” zavisiti samo od političke volje Kremlja.[2]

Komentarišući raspisivanje tendera za “Jat”, šef pres službe"Aeroflota", Irina Tanenberg, nimalo biranim rečima je prokomentarisala uslove privatizacije srpske aviokompanije, i saopštila da je „besmisleno platiti za avio-kompaniju koja ne vredi praktično ništa“. Tanenberg je izjavila da ruska aviokompanija ima ozbiljne rezerve zbog ponuđenih uslova, odnosno cene srpske kompanije, da su uslovi koje vlada Srbije daje takvi da Aeroflot najverovatnije neće učestvovati. Ovakav komentar, nažalost, nije daleko od istine, jer Jat zbog zastarelosti letelica u najboljem slučaju samostalno može da izleti ovu i narednu sezonu, prvenstveno zbog ogromnih troškova koje iziskuje remont i održavanje aviona prosečne starosti preko 20 godina. Takođe, uprkos rekordnom boju prevezenih putnika, zbog visokih cena kerozina „Jat“ će ove godine morati da za gorivo izdvoji čak 65 miliona evra, umesto planiranih 37 miliona. Poseban problem za kompaniju predstavlja Sporazum o otvorenom nebu koji Srbija treba da ratifikuje, a koji omogućava aviokompanijama da bez pribavljanja posebnih dozvola lete na bilo kojoj evropskoj destinaciji. Procene su da bi početak primene ovog sporazuma doveo veliku konkurenciju, koju domaća aviokompanija ne bi izdržala. Takođe, dugovi “Jata” se procenjuju na oko 200 miliona evra, a budući kupac će morati da preuzme i veoma loš ugovor Jata sa “Erbasom”, koji je sklopljen iz političkih razloga 1998.

Prema Studiji o privatizaciji koju je za Vladu Srbije izradila IFC (International Financial Corporation) kompanija se nalazi u lošem stanju, i njoj je, pored nove flote, potrebna temeljna reorganizacija kao i hitne mere stabilizacije i štednje. U Studiji IFC-a navodi se da su u Jatu nedovoljno iskorišćena sredstva, da je produktivnost niska, da je izražen nedostatak kapitala, da preovlađuje praksa starih vremena, da je primetan nedostatak liderstva i razvojne vizije i da su nesrazmerno visoki troškovi, a niski prihodi. Studija jasno govori da "Jat" može da stane na noge samo kroz privatizaciju ili izbor strateškog partnera, jer u suprotnom ne može opstati. Ipak, u sadašnjoj vladi Srbije nema zabrinutosti povodom mogućnosti da tender ne uspe. Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić je već saopštio da cena neće biti snižavana te najavio da će u slučaju neuspeha država sama finansirati restrukturiranje “Jat ervejza” i kupovinu novih aviona, a zatim bi, tek za nekoliko godina, kompanija izašla na berzu.

Ništa bez “Erbasa”

Za čuđenje je to što najveći zagovornik privatizacije sada smatra da državna kompanija treba da ostane u državnim rukama, i tako prekrši evropsku praksu, po kojoj se zbog konkurentnosti ne dozvoljava da države pomažu avioprevoznike. Izgleda da ni u sadašnjoj Vladi niko ne želi da se olako odrekne preduzeća, koje važi kao jedno od najpogodnijih za udomljavanje kadrova. Sadašnja Vlada, takođe, verovatno ne želi da preuzme odgovornost za prodaju u kojoj država ne bi dobila ni dinara, jer bi prodaja po sadašnjoj ceni bila dovoljna da se pokriju samo obaveze prema radnicima, građanima i Narodnoj banci Srbije.

U slučaju da tender zaista ne uspe, postavlja se pitanje koliko bi, već siromašna država, morala da uloži u oporavak nacionalne kompanije. Pojedini stručnjaci smatraju da je rešenje za „Jat“ lizing i iznajmljivanje letelica, a da bi to bilo ulaganje od najviše oko 50 miliona evra. Prema toj verziji, „Jatu“ su potrebni manji i ekonomičniji avioni sa 70 do 90 sedišta poput brazilskog „embraerija“, ili kanadskog „bombardjea“. Ako bi se avioni kupovali, moralo bi se izdvojiti mnogo više novca, čak i do 500 miliona evra, jer je potrebno od 12 do 15 aviona, a „Boingovi“ i „Erbasovi“ avioni koštaju 50 i više miliona dolara. Procene ukazuju da bi Jatu trebala još dva do četiri manja aviona, za regionalni saobraćaj, od kojih svaki košta od 20 do 50 miliona dolara, a postoji i jeftinije rešenje, poput kupovine aviona tipa ATR, koji staju od 16 do 17 miliona dolara po letelici. Ovoliki novac nije nimalo jednostavno izdvojiti, ali, nažalost, eventualni neuspeh tendera i finansije nisu jedini problem Jata i Vlade Srbije. Jat je naime opterećen ugovorom o kupovini Erbasovih aviona, koji bi budući kupac morao da preuzme. Ugovor je potpisan 1998. godine uoči pregovora u Rambujeu, kada je Slobodan Milošević želeo da ojača svoj položaj među zemljama EU. Od „Erbasa” je tada naručeno osam aviona i uplaćen je avans od 23,5 miliona dolara, iako je Jat u floti imao avione “Boing”.

Ovaj ugovor je sastavljen kao školski primer lošeg posla, jer se, osim broja aviona, ne zna tip aviona koji se kupuju, vreme isporuke i njihova cena. Sporazum je u vreme zaključenja 1998. vredeo 580 miliona dolara i predviđao isporuku aviona u periodu od 2000. do 2005. godine, a postao je važeći onog trenutka kad je Srbija platila prvu tromesečnu ratu od oko 25 miliona dolara.On, između ostalog, predviđa da Jat kao kupac (ili država Srbija kao garant) mora tromesečno da plaća po 25 miliona dolara, sve dok se ne odluči koji će tip aviona da kupi od Erbasa. Od jeseni 1998. godine do danas, Jat ervejz nije odlučio koji tip aviona želi da kupi i dužan je, prema ugovoru, da svaka tri meseca plaća po 25 miliona dolara. Takođe, ugovor je sastavljen tako da se cena svakog aviona formira posebno, te nije moguće reći koliko košta kupovina svakog pojedinačnog od osam aviona [3].

Posle NATO bombardovanja posao ipak nije realizovan, a u “Jatu” su kasnije pokušali da ga raskinu, ili da ugovor prepuste nekoj drugoj aviokompaniji. Francuzi, međutim, za tako nešto nisu želeli ni da čuju, a ugovor je praktično neraskidiv, jer ne poseduje takozvanu odredbu „rebus sik stantibus“, koja omogućava da se sporazum raskine ili izmeni u slučaju promene društvenih okolnosti pod kojima je sklopljen.

Obzirom na ovako sastavljen ugovor i čvrst stav “Erbasa” sve priče o kupovini novih aviona se svode na avione francuskog proizvođača. Međutim, “Erbasovi” avioni su preveliki za današnje potrebe “Jat-a”, ali prema ugovoru "Jat" ne može ni da nabavlja avione drugog proizvođača bez saglasnosti francuske kompanije. Zbog toga je bila osujećena i namera menadžmenta "Jata” da 2006. kupi dva nova aviona tipa "bombardje CRJ 700". Zbog svega ovoga treba se zapitati zašto je čekano da “Aeroflot” gotovo sigurno odustane od tendera, pošto bi ova kompanija, koja ima daleko jaču poziciju nego “Jat” na možda najbolji način rešila problem sa “Erbasom”. “Aeroflot” naime, u svojoj floti ima avione Iljušin i Tupoljev, ali i letelice “Boinga” i “Erbasa”, a Aeroflot je nedavno od “Erbasa” naručio pet aviona tipa A321. Štaviše, “Aeroflot” ima udeo u EADS-u, matičnom konzorcijumu evropskih aviona, a u Rusiji se sklapaju njihove letelice A319 i A320. Tako bi, za kratko vreme, mogao da bude rešen spor koji “Jat” opterećuje već 10 godina.

Rok za dostavljanje ponuda ističe krajem septembra, i ako tender za “Jat” propadne, a “Aeroflot”, ili neka druga kompanija zajedno sa “Jatom” ne preuzme i ugovor sa “Erbasom”, onda će taj ugovor morati da preuzme država Srbija kao garant. Tim povodom, postavlja se pitanje da li je najava ministra Dinkića da će država sama preuzeti restrukturiranje “Jata” i kupiti nove avione – u stvari najava da će “Erbasovi” avioni sleteti u Surčin. Ostaje da se vidi da li je Dinkić zaista iskreno mislio na oporavak kompanije, ili mu je namera da “Erbasu” omogući da najzad realizuje višestruko štetan ugovor i inkasira ogromnu sumu novca, ili je najvažniji cilj bio da se Rusi eliminišu i iz ovog posla, bez obzira na sudbinu nacionalnog avioprevoznika.

Fusnote:

[1] Polovinom maja 2007. predstavnici Jat ervejz i Aeroflota potpisali u Sočiju Pismo o namerama za partnerstvo. 1. avgusta 2007. bivši premijer Vojislav Koštunica primio je Valerija Okulova, generalnog direktora Aeroflota, i javno objavio da je ta firma dobrodošla da učestvuje u nadmetanju za strateškog partnera Jat ervejza, a Okulov je potvrdio zainteresovanost Aeroflota za to partnerstvo. Samo dva dana kasnije Velimir Ilić, ministar za infrastrukturu, izjavio je da su “Rusi najbolji” jer su dali najbolju nezvaničnu ponudu i da je ona bolja od ponuda nekoliko svetskih avio-kompanija (nemačke, austrijske, indijske...). Ilić je, takođe, dodao da se mišljenje Aeroflota poklapa za zaključcima studije o privatizaciji Jat-a, u kojoj se navodi da nacionalna avio-kompanija treba da ima oko 40 ili 45 letelica.

[2] Šef pres službe"Aeroflota" Irina Tanenberg izjavila je da Aeroflot ima "najveće interesovanje za "Čeh erljans". „Ta kompanija je dobra u poslu i pokazuje dobre rezultate. Planiramo da učestvujemo na tom tenderu, koji će biti raspisan najverovatnije iduće godine", najavila je Tanenberg. Prema pisanju “Večernjih novosti” čelnici “Aeroflota” nemaju jedinstven stav. Jedna struja, koju predvodi generalni direktor Valerij Okulov je za “Jat”, dok njegov zamenik Mihail Polubojarinov smatra da ruska kompanija treba da učestvuje u privatizaciji češkog avioprevoznika

[3] Ono što se sigurno zna je da bi Jat jedan avion Erbasa, koji je 1998. godine (kada je sklapan Ugovor) koštao 30 miliona dolara, danas morao da ga plati 43 miliona dolara. Ali, još jedan detalj iz Ugovora zavređuje pažnju. Naime, Jat ervejz kao kupac i država Srbija kao garant pristali su na klauzulu po kojoj kupac postaje vlasnik aviona tek onda kada otplati poslednju ratu za osmi avion. To praktično znači da Jat ervejz ne može biti vlasnik ni prvog kupljenog i otplaćenog aviona sve dok ne otplati i poslednji, osmi kupljeni avion.

Donirajte NSPM

[ Početna strana ]